Odlomak iz knjige 1

Ljubavne pesme i lirika, izbor autora…
Veselin Lari Mišnić

Iz knjige
NJENIM PONOĆNIM ĐŽELATIMA
Biblioteka Lepa poezija, izdavac „Sloboda“ Beograd 1987...
Napomena uz ovu knjigu...

Izbor ljubavnih pesama za ovu knjigu Veselina  Larija Mišnića napravili su, ne priređivači izbora, ne kritičari, već sami pesnici: Miroslav Mika Antić, Matija Bećković, Dragomir Brajković, Dragan Simović, Dragan Lakićević, Radomir Mićunović, Mihailo Blečić, Radoslav Josimović, Zoran Petrović i drugi. Tako je Veselin Lari Mišnić ušao u najpoznatiju i slavnu ediciju : BIBLIOTEKA LEPE POEZIJE, kao najmlađi naš stvaralac a  uz rame  pesničkih velikana  koji su uvršteni u ovu ediciji Lepe Poezije : Jesenjina, Blez Sandrara,  Luja Aragona, Prevera, Lorke, Pabla Nerude, Stanislava Vinavera, Radeta Drainca, Libera Markonija, Branislava Petrovića... što dovoljno govori o kvalitetu , snazi i značaju  ove  ljubavne lirike Veselina  Larija Mišnića, o čemu je najbolje i najiskrenije  pisao Mika Antić u predgovoru Mišnićeve  knjige „Oboljeli Kameleon“ koji je i u ovoj knjizi štampan.

KAMELEONOVO LJUBAVNO PISMO

Možeš li da pojmiš ja se noćas igram
Zvezde ti usnule otrgnem iz vida
Poljupcima što su hitri kao čigra
Obasipam svaki damar tvoga stida

Možeš li da pojmiš dok ti šapćem sreću
I pregršte sanja pretačem u zbilju
Da već izgaramo i da smo u smeću
Zablistali lažno ko da smo na cilju

Možeš li da pojmiš u sjaju dubokom
I dok utroba požudom izgara
Ne ljubim te više ni usnom ni okom
To te ljubi neka buduća utvara

Možeš li da pojmiš mi smo samo deca
Neke žene mrtve i bona čoveka
Mi smo lepša strana srpu od meseca
U utihli eho budućeg leleka

Možeš li da pojmiš da smo razvodnjeni
Onom istom vodom što nam telom brodi
Možeš li da pojmiš mi smo samo seni
I zalogaj zemlje koji zemljom hodi

PONOĆNI DITIRAMB

Preživeti treba do jutra samo
Jer jutrom dvojna slika bledi
Pa za noć jednu ako se podamo
Lice ostara Kosa osedi

Preživeti treba i tvoje ime
Dok jugom budeš letela lasto
Izdržati tako barem do zime
Ti rano moja večita krasto

Preživeti treba i ovu noć
Dok vetar pišti i zavija
S gitarom u ruci kad gubi moć
Moja pesma i sa njom i ja

Preživeti treba i ovo veče
Kad nikog nemaš i kad si sam
Dok te sa zida gleda i peče
Očeva slika i stari ram

Preživeti treba ali kako tužno
Očine oči bodu na zidu
Duboko su zarite negde južno
U zeni mojoj u mjem vidu

Preživeti treba ali čemu sve to
Kad više sa tobom ne mogu biti
S mojim je ocem umrlo leto
A s letom ovim umrećeš i ti

SADA JE VEĆ DECEMBAR
A MOŽDA I MESEC JUN

Vreme je pakao  kome ne podleže moj čelo
Jer svaki besmisao poznati vekovni plam je
A njene ruke su gorele samo uz moje telo
Možda i zbog te vatre ja opet dozivam je

Vreme je pakao kome ne podleže moja misao
Sada je već decembar a mozda i mesec jun
Setih se : jednom sa na njeno telo kidisao
Zubima kao na tvrđavu razbesneli Hun

Vreme je pakao kome ne podleže moja ura
Što mi o glavi radi već toliko leta
Ja tada bejah bonaca a ona razbuđena bura
Što je vodila u zamor i divnu propast sveta

Vreme je pakao  kome ne podleže ni ovo ništa
Što nas još spaja kao most dve loše strane
Prezirali smo bitke a obožavali bojišta
Po kojima rumeno cveće oponaša strašne rane

Vreme je pakao  kome ne podleže moj čelo
Jer svaki besmisao poznati vekovni plam je
A njene ruke su gorele samo uz moje telo
Možda i zbog te vatre ja opet dozivam je

LETNJA PESMA
PISANA U JESEN

U jutro mračno
Ili svetlo veče
Kada je sretoh
Ona mi reče
Ako si moćan
Vrati mi leto

I ja se maših
Na sunce riđe
Ono se lecnu
I onda priđe
Rekoj joj tada
O sunce sveto
A ona opet
Vrati mi leto

I jesen prođe
I banu stud
Belina glođe
I drum i Dud
Piše mi ona
Grad Spoleto
U pismu kratko
Vrati mi leto

April je trom
Paklena bura
Kroz dan hrom
I ona tetura
Govori teško
Oduzeto
Biću uz tebe
Vratiš li leto

Opet je leto
Krug se zatvara
U njemu ja
I moja utvara
Ja u centru
Onas na bridu
Gledamo se
U nevidu
Desnom oku
Dan procveto
Levim kaže
Vrati leto

Pođem na reku
Pomagaj Sveti
Vodama teku
Suncokreti
Oponašam leluj
Vrbova pruta
Na vodi čitam
Leto mi vrati
Strašno sam ljuta

Opet će jesen
I mrske kiše
Već dugo dugo
Niko ne piše
A ja se pitam
Čemu sad sve to
Kad nje već nema
Kome ću leto

ŠIFRA ZA LOŠE PROLEĆE

Onoj koja je pod zemljom
a nikad ne uspeva umreti...

I

( Suncu nisam dao u naš dom
Dovoljno je bilo
Da ona uđe )

Noću smo se igrali skrivalica

U toj igri
Priznavali smo
Samo poraze

Pobede se uvek sanjaju

II

Navikavao sam je na darove
Istinski beše
Zlatan sat
Sa običnim kaišem

Sat je bacila u smeće

Kaiš sa ruke
Nikada nije skinula

III

Za njen stoti rođendan
Koji smo pamtili po tišini
( Ona je verovala da smo se voleli
Celi jedan vek )
Poklonih joj prepariranog galeba

Nosila ga je svuda
Gde nas je put vodio

Jednom je u brodskoj kabini
Namerno ostavila
Otvoren prozor

Čudila se dugo
Zašto nije hteo
Da poleti

IV

(Bila je to godina smeha
Ili svetlosna godina )

Samo je jednom bila tužna

Toga dana
U zatamnjenom kutku
Hotelske sobe
Ne dajući mi ni da privirim
Čekala je satima
Svoju kišu

Tada sam o krajeve usana njenih
Vezao dva velika balona
I tako izazvao
Osmeh
Koji sam voleo

U prvo svitanje
Godine iste
Nemirni dečaci iz susedstva
Gađajući ptice
( Koje su po svoje žito
Sletale na nen dlan )
Probušiše balone preciznim hicima

Jedva su joj promašili oči

I ponovo se tuga uselila
U njeno telo

V

Vodio sam je u lov

Punila  mi je pušku ćorcima
Promatrala dok sam divljač
Nišanio

Nije dala mojem prstu
Da se primakne
Ka obaraču

Potom bi
Neizmerno srećna
Moj lovački torbak
Punila travom
I lišćem

VI

Naga je ulazila u jezero
( Podatljivo i nežno )
Kao da ulazi u najtopliju postelju

Brda su se prikradala vodi

Nijsam znao da plivam
Pratio sam je čamcem
Mahao joj veslima
Kao krilima ptice
Razagonio radoznale ribe

Zaticao bih je
Kako zaneseno
Miluje glatku površinu
Rekla bi : Da se moj Lik
Ocrtavao
Na vodi

Nisam verovao
Vodi koju je milovala

Zabranio sam joj to jezero

VII

Tih dana je neko
Planinom
Proneo priču
Kako jezero
U svitanje
Posećuje Utva Zlatokrila

Lovci su je danima vrebali

Samo sam ja
Tajnu jezera znao

VIII

O ljubavi nismo nikada ni reč kazali

Ni o ljudima

Voleli smo da ih presrećemo
Kao najpošteniji drumski razbojnici
Prašnjave i umorne
Da im oduzmemo dragoceno vreme
Da ih nagradimo smeškom
Koji je crveneo
Ili da im ponudimo kofu
Izvorske bele vode

Pili bi
Ako su ljudi

IX

Neki čovek nas je kradom
Fotografisao
Dok smo  nepažljivo i halapljivo
Ispijali
Učaureno nebesko plavetnilo

Strašno smo bili ljuti
na čoveka tog
Što je uhvatio naš obnaženi pogled

Stradao u saobraćaju
Na pustoj raskrsnici
Od magle i mesečine

Imali smo tajnu više

X

Cigani nam behu
Jedini susedi

Mnogo su nas poštovali

Ja sam voleo čerge
A ona
Cigansku decu

Jednom su nas divno ugostili
Ispijali smo Prvenac
Nas je tridesetak oko vatre
Uz pesmu jelo
Pečeno pile

Tada mi je došapnula
Da je na bogatiju gozbu
Nisam vodio

Kada us ih čuvari šuma
Svojim mrgodnim licima
Proterali u drugi svet
Cigani nam ostaviše u amanet
Čergu
I njen čudni pepeo

Bili smo neizmerno srećni
I ostajali nemi
Do svetlosti

Zima nije mogla da zakorovi
U naša oreijentalna jutra

XI

U život smo se zaklinjali jedino zvezdama
Bežali smo u snove
Za dlaku neostavrene
U lepotu
Koju smo tako bojažljivo čuvali

Počelo je nenadno da zlovremeni
U mesecu cveća
I snene tišine
Tražili smo šifru
Za loše proleće
I ponovo klanjali zvezdama

Ni sanjali nismo
Onako mlada
Da će ona prva
Ka njima

XII

A svemu je kriv  bio
pogani vetar
Sve češće sam stavljao obloge
Od svog tela
Privijao na njene upaljene grudi
Hlad čela
Opasni nemir očiju
Čemernu nevericu usana

XIII

Onoga jutra
Kada joj je na raspukla usta
Pokuljala
Crvena lava
Pijavičavim poljupcima sam uzaludno
Zaustavljao njen kašalj.

XIV

Iz bolnice su je doneli bledu
I nečujnu kao samoću
Izvadili su mi srce
Jednostavno je rekla

I kad god je potom
Sunce umiralo
Od zapada se otvarala
I crvenela
Njena rascvetana rana

XV

Šetajući alejama
Zatvorenih očiju
( Slepilo je postalo
Moja druga velika bolest )
Pronađem je uvek
Po mirisu
Tamjana

XVI

Njeno toplo telo
Ni u smrti nije moglo
Da se ostudeni

Znam to pouzdano

Jedino je zimi
Na celom groblju
Njena humka
Bez snega

... komentar uz pesmu „ ŠIFRA ZA LOŠE PROLEĆE“...Ova pesma je  najviše puta uvrštena antologija naše savremene ljubavne lirike...

Sve ostale pesme, ovde izdvojene i uzete iz Knjige   „ŠIFRA ZA LOŠE PROLEĆE „ našle su se makar jednom u izboru antologičara ljubavne poezije...