Rog za sveću

Srđan Tomić

Srđan Tomić, nije ni pesnik liričar, ni pesnik satire, ni aforističar,  ni hroničar vremena u kojem živi, ništa od toga nije ponaoosob i jeste sve to posmatrano u celini. Neveliku knjigu „ Rog za Sveću“ ko god je bude čitao, bilo da je reč o onim prefinjenijim čitačima, koji kroz čitanje otkrivaju neki  viši smisao  umetnosti pisane reči, do onih koji  čitanju prilaze ponekad i površno i radoznalo, i za jedne i za druge u ovoj knjizi će biti dovoljno izazova. Tomićeve pesme  jesu mahom rimovane, nastajale su u razmaku od nekoliko poslednjih  godina. Bez neke određenije koherentnosti po sadržaju i tematima, kao i svaka mladalačka i prva knjiga i ova robuje nedoslednostima, ali joj se niukom slučaju ne može osporiti  ona neophodna doza radoznalosti, povremeno i drskosti koja mladost krasi, tako da sadržaji pojedinih stihova, ponegde i čitavih strofa, neretko i pesama, idu u prilog opravdanju postojanja jedne ovakve peničke zbirke. U ovoj  knizi  pesnik je sučelice postavio lice i naličje života.

Tamo gde je lice života, srećemo emotivnu prirodu pesnika, koji srećom obožava žene i to kroz svoj jezičko semantički prikaz jasno stavlja čitaocu do znanja, i sa druge strane, strane naličja, srećemo se sa surovom i sirovom istinom življenja, koja je skrivema i razotkrivena pod plaštom  duhovitosti i autorove ironijske  dovitljivosti, što kod čitaoca nerijetko izazove odobravanje i osmeh koji istovremeno znači potvdu nečega što se može nazvati  kvalitetom. Tomić jednostavnim jezikom govori o onome što  u datom trenutku preživljava i što u njemu ostavlja upečatljiv trag, dovoljan, da ga ako ništa drugo sam i sebe radi, upamti i sačuva od zaborava. Nema u ovoj knjizi neke velike pretenzije u smislu misaonosti, stilistike, jezika, metrike pri formiranju lirskog i svakog drugog zapisa. Mešaju se i deseterac i osmerac i šesterac i slobodan stih, međutim, to se ne može uzeti samo kao mera neznanja, nedoslednosti mladog autora ili  neprincipijelnosti  kod izvedbe nekog  kanonizovanog pesničkog zahvata. Zanat se ustalom stiče kroz iskustvo i u praksi, pa i pesnički. A za Tomića vreme radi. Bitnija je poruka koju nam autor šalje. On ne ulepšava ni sebe, pa ni život u kojem živimo. Njegove slike i prikazi otrgnuti iz stvarnosti su jasni, britki, oštroumni i nada sve duhoviti. Bez  ove jasno istaknute ironijske distance  ovakvi zapisi, zapisi naličja naših života, bili bi bespotrebni i besmisleni. Ovako, odevajući ih u ruho ironije, sarkazma i humora, nekako sve dolazi na svoje mestio i ima smisla. On se jednostvano s pravom ruga primitivizmu, prostoti, mediokritetima. Čini to u stihu na jedan duhovit način, kao da priča priču koja je nama svima dobro poznata ali nam nije znana iz ugla odakle je on preživljava, ili u istoj kao učesnik sudeluje.

Ništa novoga što već ne znamo nećemo sresti u ovim  satiričnim pesmama mladog Tomića, ali je važnija je poruka jednog mladog čoveka, koju nam on u svoje ime, ali i u ime mladosti i generacije njegovih vršnjaka šalje, poruka koja nije upućena samo nama koji čitamo ove njegove zapise, već baš onima kojima je pouka zbilja potrebna. Onima koji su  ostali bez morala, bez skromnosti, bez lepote, bez ljubavi prema čoveku uopšte, a koji i tako osakaćeni odlučuju o našom životima i sudbinama. E sa time se ne miri pesnik i satiričar Srđan Tomić. On, dakle, jasno svima stavlja do znanja da se ni njemu, ni generaciji kojoj pripada ne mogu ni sada ni ubuduće prodavati „rogovi u vreći“ ili nuditi „ rog za sveću“.

Gospodo foliranti, to više ni kod naivaca ne prolazi, kao da poručuje Tomić. Dakle ova knjiga je u stvari jedno malo, ali i značajno svedočanstvo vremena u kojem živimo, jedan prikaz  prljavštine u kojoj je savremeni čovek do guše ogrezao, konačno i  presek trule jabuke, gde nismo baš sigurni ko su u njoj crvi koji su je nagrizanjem razorili.

Pesnik nam samo ukazuje na ove nazovi ljude – crve. I da ih je obeležio i prepoznao.

Pisana reč je u ovom slučaju presuda svemu što jeste loše  i od čega se ljudi sa dobrim namerama moraju kloniti. Na kraju, možda ova Tomićeva knjiga ukazuje i na njegov budući književni put, jer prva knjiga je u stvari samo prvi korak za umetnika, ostale knjige, koje će možda uslediti trebaju da utabaju stazu kojom će ovaj mladi čovek verujmo, krenuti da ide.

U Beogradu 2 maja 2009

Veselin Lari Mišnić
književnik