Savršeno samoubistvo

Petar Lazić prikaz romana (objavljen u Savremeniku)

...Roman „ Savršena samoubistva “ Petra Lazića, ( izdavač „Plato“, 2012 godina,)  ima čvrstu idejnu i koncepcijsku strukturu. Roman monolog, ili knjiga monologa, jeste originalno koncipirana priča o nama samima, istovremeno je priča  naše svakodnevice i naših aktuelnih  događanja. Poput velikog Dantea i Lazić je opsednut brojevima, jer radnja ove  pripovesti  je smeštena u devet krugova, devet poglavlja. Kroz isprepletanu sudbinu troje arhetipski sučeljenih junaka, ovi Lazićevi bezimeni i utvarni  likovi,  čak ni u snovima i sanjarijama ni  jednog trenutka se  ne nalaze   u  raju. Oni  su   svesni svoje promašenosti i jalove borbe da se dosegne  veći smisao  bitka.  Njih povezuju i zbližavaju jedino razlike  i suprotnosti, nikako i nikada sličnosti i razumevanje. Ovi  nesrećni  likovi, ( a svako od nas  ako ne u celini, ono delimično nosi usud  ovih  nesreća i promašenosti,) ne nalaze se ni u čistilištu, u tom predvorju nade i  iluzija, ako ih i na trenutke bude tamo, to je opet više  u sanjarijama, nego na javi.

Oni su zapravo zauvek i od najranijih dana smešteni u paklu, ličnom paklu, i jedino  u tom bezizlazu, oni traže svoju jedinstvenu priliku izbavljenja. Na nesreću, vrata koja će se  jedino otvoriti,  nikuda ih neće odvesti sem u  nedođiju, ili u novo trajnije ništavilo.

On, Ona, Ono, ( tako  autor oslovljava i imenuje junake ove pripovesti ) nalaze se u tom začaranom krugu bezilaza, gde je „O“ izdvojeno kao omča, kao simbol kruga i svake druge teskobe i zatvorenosti. „O“ je istovremeno  i praznina  u koju je udenuta naša  obesmišljena zbilja. U tome  krugu ništavnosti obitava naša zaludnost, nemoć, zagubljenost, otuđenost, promašenost, tu se takođe  izoštrava virtuelna  slika naše   nepostojeće realnosti u kojoj  životarimo kao seni i duhovi nečega što nikada nismo bili i što ne možemo ni biti. Takvim zabludama se priklanjaju junaci ove knjige, u tu varku nažalost veruju i čitaoci, jer  čitalac nije izdvojen i zaštićen od pogubnog delovanja novih pravila  vaskolikog savremenog sveta, novih  pricipa bitisanja, koji su snagom profita  i odabirom moćnika lišeni  svake duhovne emanacije. U tome krugu, ( Lazićevom  paklenom prebivalištu prosečnosti, bezidejnosti i beznađa,)  kao  bastioni  zaludnosti  na površinu isplivavaju  svakojake  gadosti kojima nas taj urbani i moderni svet  obasipa, kao darovima koji se ne odbijaju, iako donose sveopštu eoroziju i propast.

Ovim  prikazom  navodnog izobilja, pre ostalih, dominira slika rasturene porodice. U ovim krugovima ni snaga mladosti i lepote ne igraju ama baš nikakvu ulogu. Iluzije moralnih principa, kodeska  ljudskih dobota, poštenja, humnosti i stamenosti, netragom su nestale. Ostala je ružna i teskobna zbilja u kojoj ubrzano trošimo  obesmišljene i prazne živote, bilo da smo  na samim počecima životnih ciklusa, bilo da smo  zakoračili  u neko zrelije doba.

Poruka  ovog oporog romana  nije jednostrana i jednoslojna. Velikom  snagom naracije, pripovedač ukazuje na pogubnost prostote kojoj smo se  poodavno priklonili. Tu cenu tehnokratske svesti  i odrođenja od bilo kakvog prihvatanja duhovnosti, plaćamo svi i bez izuzetka.  To je uostalom evidentirana katastrofa i neumoljiva erozija  mentalnog sklopa savremenog čoveka. ( Savremenog samo po  trenutku življenja i ni po čemu drugom.)

Lazić je  kroz ovu knjigu našao načina da nam  pokaže naša prava lica i odurna lica naše stvarnosti, lica koja nisu ničim  a ponajmanje lepom  pričom ulepšana,  i to što sagledavamo čitajući ovu jedinstvenu knjigu, možda makar na tren može da zaustavi inertivno srljanje ka jednom  sveopštem  galimatijasu, jednoj propasti  koja ima samo jedan put. Poslednji. Put koji  i pre smrti vodi  u nešto što je gore i od same smrti a to je  besmisao takvog puta i ništavilo kao konačna odrednica.

Lazić je ovaj roman namerno i sa razlogom posvetio  svim uzrastima  i ljudima svih dobi, jer ovo zaista jeste univerzalna i na našu nesreću i istinita priča naše realnosti.

Veselin Mišnić , književnik
Beograd, marta 2012.