Osvrt na stvaralaštvo

Ratko Božović (uz dobijanje nagrade Dragiša Kašiković)

Životna i radna biografija  doktora profesora  Ratka Božovića  je jedinstvena i prebogata. Ratko Božović je institucija u kulturološkom, vaspitno, književnom,  ljudskom i svakom drugom pogledu.  Vrhunski  i jedan od najvećih intelektualaca ne samo  Beiograda i Srbije, bio je  i ostao jedna od onih svetlih tačaka  u mnogim  previranjima  naše skorije turbilentne realnosti.  Ratko je  bio  a i sada je  ona stalno prisutna iskra razuma, svesti i savesti društva, čovek  čije mišljenje se  traži i uvažava,  koji prvenstveno svojom kritičkom mišlju, svojim  neretko vizionarskim gledištima, prati i prosuđuju, odmerava i  procenjuje sva ona bitnija tekuća zbivanja koja čine  sliku jednog društva  potpunijom i kompletnijom.

Fascinantna je  i prebogata bibliografska i kreativno stvaralačka biografija profesora Ratka Božovića.

Donedavno redovni profesor  Fakulteta političkih nauka u Beogradu za predmete  Teorija kulture, Sociologija Kulture i javno mnenje, dugogodišnji šef katedre za novinarstvo i političku sociologiju, književnik i publicista, Božović je gimnaziju završio u Nikšiću a Filozofski fakultet u Beogradu. Magistrirao je 1967 a doktorirao 1971 godine. Predavao je uspešno na više fakulteta, pomenimo  Fakultete dramskih i Likovnih umetnosti, Filološki i Arhitektonski fakultet, svi u Beogradu  a u  novije vreme  profesor Božović je po pozivu  predavao  na Filozofskom fakultetu i Nikšiću ( predmet sociologija kulture )  dok je  sada  profesor u Podgorici na fakultetu  Političkih nauka za premete Teorija Kulture i Teorija medija. Mnogobrojne generacije studenata i intelektualaca pamte nezaboravna predavanja profesora Božovića, jedinstvena  u načinu  izvedbe i originalna u svakom pogledu. Hiljade i hiljade književnih tribina na kojima je profesor Božović učestvovao, mnogobrojni naučni skupovi, javni medijski i drughi nastupi, samo delimično upotpunjavaju  biogtrafiju  ovog pregaoca.

Niz zapaženih knjiga  od skoro četrdeset naslova prestavljaju  riznicu i bogatstvo  za našu savremenu književnu i kulturološku baštinu.

Nikakva anomaličnost,  nikakva mahom pogubna dešavanja uzrokovana  bezprizornom politikom u životu našeg naroda na prostoru Srbije i Balkana, pa i šire, nisu mogli da prođu a da ne budu izloženi proceni, kitičkoj misli i zapažanju  profesora  Ratka Božovića. O tome najbolje svedoče  mnogobrojne njegove zapažene knjige. Neke od njih su  pomerale granice i davale usmerenja  u kulturološkom i svakom drugom kreativnom smislu. Pomenimo samo neke : Kultura  slobodnog vremena, Metamorfoza igre, Iskušenja slobodnog vremena, Nedoumice oko kulture, Lavirinti kulture, Kroz crveno, Noćna mora, Izveštaj iz ludnice, U traganju za dokolicom, Ludost uma, Leksikon kulturologije i mnoge druge.

Oblast izuzetno značajna za srpsku aforistiku je nezamisliva bez udela i mišljenja profesora Božovića.

Profesor  Ratko Božović je dao nemerljiv doprinos popularizaciji aforizma kao književne forme u svojim za sada neprevaziđenim antologijama  i izborima  srpskog aforizma. Antologijske knjige : Sedmorica iz Stradije, Od stradije do Stradije, Sedmo nebo i mnoge druge koje se bave  prvenstveno aforizmom i aforističarima predstavljaju za celokupnu aforistiku  nemerljivu dragocenost, i bez suda, procene, kritičke misli profesora  Ratka Božovića, srpska aforistika ne bi bila  u evropskim,  pa i svetskim okvirima to što jeste danas. Briljantna zapažanja, britka i osobena misao, profesionalni pristupi ovoj tematici, zapažanja i izbori najboljih aforističara, i još mnogo toga bitnog za  popularizaciju aforizma, Ratka Božovića izdvajaju i stavljaju s pravom na prvo mesto kao analitičara i antologičara aforistike uopšte.

Otuda, ne bez razloga nagrada Dragiše Kašikovića, aforističara i emigranta, najvećeg i najpozgatijeg stradalnika aforistike, žrtve frustracije i bezumlja komunističkog režima, možda i sa malim zakašnjenjem ide u ruke ovog velikog i značajnog pregaoca.

I na kraju samo da citiramo kroz nekoliko  misli  koje je o srpskom aforizmu i aforističarima uopšte u svojim antologiskim izborima beležio profesor  Ratko Božović. On kaže: U jeziku je sadržana elementarna snaga, pretpostavka delovanja i suštastvenog saznanja. Britkost, jezgrovitost i odsečnost, plahost i ustreptalost u aforizmu proizvode blesak i varnicu kritilkog mišljenja. Plamen, koji munjevito sevne, osvetli mračne prostore stvarnosti, učini ih vidljivim. Posle toga ništa više nije kao što je bilo pre toga. Za rasne aforističare neprihvatljiva je zbrka u mišljenju, baš kao  i bilo kakve misaone pregrade i društvene zablude. Aforittičari su, zahvaljujući svom osetljivom senzibilitetu i krtičkoj svesti uspevali da efektno ironijski razobliče vreme naše besprimerne krize i posrnuli svet politike. Buntovni aforističari prkosili su vlasti koja je poništila i slobodu i istinu i zakon, zaključuje  Božović. 

A da bavljenje aforizmom kroz ironijsko humornu opservaciju na  realnost  u kojoj se živelo i u kojoj se živi nimalo nije bezopasna i bezazlena, potvrdili su mnogobrojni primeri iz  prošle i novije istorije.  Od zabranjenih knjiga, hapšenih i šikaniranih aforističara, do onih koji su  smatrani neprijateljima države i režima.

Neki su na nesreću i njih i nas plaćali najvećom mogućom cenom, svojim životom.

Takav slučaj je bio i sa aforističarem Dragišom Kašikovićem, koji je bio zbog svoje britke misli  najveći neprijatelj komunističkog režima koji mu je na kraju i presudio.

Ljudski život je moguće  oduzeti u svakom trenutku i na mnogo načina, ali cena koja se glavom plaća  ostaje i postaje  ostavština i za budućnost, jer  ako je telo smrtno, duh i  misao su neuništivi.

Duh  Dragiše Kašikovića postao je večiti sudija njegovim dželatima a istovremeno  kroz ova podsećanja biva i biće večni trag koji opominje ljudske slabosti i ukazuje na značaj svake iskrene i rodoljubive požrtvovanosti.

Ovogodišnja nagrada  za stvaralaštvo i pregalaštvo u domenu aforizma i aforistike, u razvoju  kritičke misli pre svega, ide na pravu adresu i u ruke čoveku koji je za  razvoj pa i opstanak aforizma učinio zaista mnogo, možda i najviše.

Veselin Mišnić