Uvod za neku drugu priču o aforističarima

Dovoljno je da se  par rečenica osvrnemo  na neke od vodećih aforističara u srpskom aforizmu i ne samo srpskom, pa da se te razlike glorifikuju i pojasne. Dakle, Baljkov aforizam je takođe prepoznatljiv zbog pomenute jezičko semantičke prefinjenosti, misaono neočekivanog sklopa i obrta, i upečatljive poente, ma o čemu da aforističar govori. Čotrić je opet drugačiji. To je priča u malom. Sonorno, ironično, alegorijski oportuno izbrušena misao. Pritom ovu dvojicu aforističara  treba i čuti, inače bi njihove misaone bravure  lišene  specifičnosti izvedbe i glasovne obojenosti  delovale anahrono  i nepotpuno.  Ovoj dvojici svakako pripada i glas Slobodana Simića. Svakako ovoj bratiji  odabranih treba dodati i jednog  Beštića, sažetog do perfekcije, bolno ironičnog i samokritičnog, koji  kroz vlastiti doživljaj sagledava i komprimuje čitav svet  i ni za koga nema milosti, jer je nema ni prema sebi. Zakićev aforizam je razbarušen i razbokoren kao i sam autor, autentičan i nemilosrdan, sa britkim i jasnim dosetkama i rezovima „ od učkura pa do bela grla“. U ovom kolopletu odabranih i najboljih ne treba  nepažnjom  ne pomenuti Vitezovića, rodonačelnika mnogih novatorija u aforizmu. Trebalo  i moglo bi se ponaosob govoriti i o Savu Martinoviću, o Radetu i Banetu Jovanoviću, Iliji Markoviću, Raši Papešu, Goranu Gaćeši, Đorđu Otaševiću, Zoranu i Pavlu Kovačeviću, Gruju Leru, Ivi Mažuraniću, Ninusu nestoroviću, Vitomiru Teofiloviću,Vesni Denčić, Srbi Pavloviću, Dušanu Puači, Mitru Mitroviću, Veljku Rajkoviću, Dejanu Tofčeviću, Damgubiću, Vladimiru Jovićeviću Jovu, Vržini, Boićiću, Jasmini Bukvi, Pajeviću, Laziću. Spisak  onih koji vrede i koji bi se u ovom izboru morali naći je podugačak, da ne pominjemo one starije i najpoznatije Domanovića, Radovića, Viba Bulatovića, Branu Crnčevića i kao što rekosmo, bilo bi tu još puno i puno značajnih aforističarskih  imena. I svako od pomenutih i nepomenutih bi se mogao naći pomenutoj ediciji „ srpske satire“, no za tako velike poduhvate moralo bi društvo da se pobrine jer, činjenica je,   za bilo kojeg pojedinca to je nemoguća misao.

No sa ovim malim iskoracima i udaljavanjima od  „ teme“ jer ovaj zapis je i nadalje posvećen prvenstveno jednom od najboljih,a to je bez sumnje Slobodan Simić.

Veselin Mišnić