Beleške o piscu

Veselin  Mišnić je rođen u Kolašinu, Crna Gora,  osnovnu školu je završio u Mojkovcu, koji smatra zavičajnim gradom. Gimnaziju je učio u Bijelom Polju i Cetinju. Studirao je u Beogradu.  Kratko je kao profesor predavao je u Cetinjskoj Gimnaziji.  Bavio se galerijskim poslom u Beogradu i u Beču.Kasnije je radio je kao direktor  i urednik u izdavačkoj kući “Štampar Makarije” iz Beograda. Dugogodišnji je član Udruženja književnika Crne Gore i Udruženja književnika Srbije, u kojem ima status  “istaknutog umetnika”.

Veselin Mišnić pripada onoj retkoj grupi pisaca univerzalista. Romanopisac, pripovedač, pesnik, satiričar i esejista, objavio je do sada dvadeset i pet knjiga u pomenutim književnim žanrovima.  Najviše uspeha kod čitalaca su imali Mišnćevi romani: Bolest Vajara Gabrijela, Bezdan, Roman u prahu, Sadistički dizajn,Lice Boga srce Boga i Veliki i Mali Princ. Njegova proza se prostire između realnog i irealnog.

Psihološka fantastika je osnov većine Mišnićevih proznih ostvarenja.

Mišnić je misteriozan koliko su i njegove knjige. Njegovo tragalaštvo uvek zalazi u nepoznato i nemoguće.

Knjige Veselina Mišnića se čitaju u dahu i pamte zauvek.

Mišnić je atipičan u svakom pogledu, od načina života, odnosa prema književnom radu, pojavnosti.

“Pisac je večito mlad samo u svojim knjigama. Umire i vaskrsava od knjige do knjige. I ja se tako podmlađujem i obnavljam od knjige do knjige. Otuda moju boemiju ne razume niko, ponajmanje je ja razumem” kaže Mišnić.

Mišnić je pisac koji zbunjuje kako svoje fanove, tako i poslenike kritičke misli, čiji miljenik kako sam kaže, nikada nije bio.  Ovaj animozitet je obostran i Mišnić kaže da je srećan što je to tako. Ne pripadam nikakvim književnim klanovima, dodaje Mišnić, živim izvan  uobičajenih i ustaljenih književnih klišea,  ne podnosim grupacije i ne volim  da me bilo ko svrstava na bilo koju stranu.

Priznajem objedinjeni sud vremena i sud čitalaca, sve ostalo je sporedno i izgubljeno na margini  mojih interesovanja. Pisac mora biti izolovan slučaj,  inače  je samo  lutka na koncu  u neuspeloj lutkarskoj predstavi, dakle samo lutka, koju pokreću  kojekavki priučeni lutkari.

Mišnić zna da je čitan pisac, i da se njegove knjige nose uz sebe kao čitalačke relikvije i da se čitava poglavlja od strane čitalaca prepisuju i čuvaju kao najvredniji duhovni darovi.

Roman  jeste Mišnićeva glavna preokupacija. Pesma je starozavetna obaveza. Pripovetka intermeco između sna i jave, uvek  uvod u novi roman. Aforizam, bravura duha koja mami i pleni  zaumnošću i lepotom i koja se retko poput dragocenog bisera pronalazi.  Aforizam je za Mišnića biser duha. Esej i kritička misao su  filozofski i misaoni naboj i zamah, koji se kod Mišnića prostire tokom  celokupnog dosadašnjeg stvaralaštva. Mišnić se pronalazi u onim Andrićevim, Sabatovim,Fuentesovim, Dučićevim,Kišovim, i ponajviše Sioranovim i Bodrijarovim  filozofskim i misaonim ostavštinama. Mišnić voli da tumara ovim lavirintima neizrecivog nošen vlastitom pričom, od koje se čitaocu povremeno ledi krv u venama. Za  Mišnića je poetika u svemu čega se dotakne. Ponajviše u  životu samom. Među pticama, među zvezdama i među ženama i ne uvek baš tim redosledom. To je put koji njega prihvata, void i prepoznaje. On je tada na njemu samo smerni tragalac nepredvidivosti.

Sve ostalo  skriveno je u rukama  onog Matićevog “Gospodina Slučaja”.

Ponekad  je “Gospodin slučaj “ drugo Mišnićevo ime.

Preporuka

Svetionik uma - Misli

Svetionik uma - Misli

2014.
Mnoga od mojih promišljanja su se našla u ovoj knjizi. Naravno, izdvojena iz konteksta nekih kompleksnijih i opširnijih priča... [detaljnije]

DNK Hana

DNK Hana

Plato, 2013.
Ova najnovija knjiga pripovedka Veselina Mišnića, za razliku od svih prethonih ima tri naslova: “DNK HANA”, “SUŠENJE VETRA” i “ ŠKOLA ZA VEZIVANJE PERTLI”, takođe sve priče i pripovetke u ovoj knjizi imaju tri naziva. [detaljnije]

vidi sve