DNK Hana
Plato, 2013. god.
Ova najnovija knjiga pripovedka Veselina Mišnića, za razliku od svih prethonih ima tri naslova: “DNK HANA”, “SUŠENJE VETRA” i “ ŠKOLA ZA VEZIVANJE PERTLI”, takođe sve priče i pripovetke u ovoj knjizi imaju tri naziva. Mišnić to objašnjava činjenicom da postoje ljudi koji imaju dva, tri, ili više imena, zašto onda i pripovetke ne bi imale više imena, a čitalac može da prihvati ono koje mu se najviše dopada. Mišnić kaže da je već koristio drugo ime i prezime za jedan svoj roman, i beskrajno mu je žao što se na svakoj od objavljenih knjiga nije potpisivao drugim imenom. Pisac je uostalom apsolutno nebitan za sadržaj knjige, kada ona ugleda svetlost dana.
Veselin Mišniće je pisac čudesne imaginacije što najbolje potvrđuje i u ovoj knjizi. On naprosto ima potrebu da se iz knjige u knjigu transformiše, nudeći čitaocu kroz priču uvek nov izazov. Misterija života i življenja, ljubav i čežnja
kao pokretačka energija jesu osobenost mnogih Mišnićevih knjiga, pa i ove u kojoj su na volšeban način spojena vremena prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Čitaocu ostaje samo da se otisne u nepoznato kao moreplovac pučinom, kroz svetove ovih nesvakidašnjih misterioznih i fantastičnih pripovesti. Vekovi se smenjuju kao dani i kao slike u nekom kaleidoskopu. Od Rimskih vremena, do sadašnjosti, promiču junaci ovih priča, smenjuju se događjaji i čitalac vođen magijom Mišnićevog pripovedanja uranja u svetove kojih više nema, ili ih ipak ima, jer duša čovekova je putnik kroz vreme i ne mari za prolaznost. Mišnić nam kroz ove priče ukazuje da je trenutak kolevka večnosti, i da je sve čovekovo sačuvano i da se čuva u mnoštvu tih trenutaka.
