Odlomci iz kritika
...Zahvaljujući modernom senzibilitetu i osećanju za novi izraz, Mišnić je izbegao stranputice na kojima su se našli mnogi pesnici Pesnik je izabrao suprotan put: put kristalizacije, sažetosti i raznovrsnosti pesničkog izraza. On je znao da svoju pesničku emociju zaustavi baš tamo gde je ostvarena poenta, tamo gde je bilomoguće otpočeti aktivnu komunikaciju sa pesnikom i pesmom...
Ratko Božović
Slike, snovi, sećanja...
Način na koji je Veselin Mišnić uspeo da svekoliko bogatstvo svog pesničkog sveta prevede na jezik poetskih simbola i snoviđenju služio bi na čast i rutiniranijem majstoru poetske sublimacije. Ovaj neumorni tragač za nekom novom Atlantidom opčinjen tajanstvom vode i neuhvatljivošću kamenolomstva uspeva da rafinirano poetskom sintezom ovlada golemim prostorima, obiljem tema, ideja, slika i osećanja...Zaljubljen u zvuk i jezik, naklonjen sećanjima, slab prema simbolima sna, Mišnić je, ipak, najsnažniji kada se nađe u svetu svojih čudesnih poetskih slika. Ali treba reći da i refleksivnost spada u njegova valjana pesnička svojstva...
Mihailo Blečić
... Mišnić je naučio istinski proboj između lirizma i uzvišenog humora, između tragike i apsurda, između bola i groteske, između nesreće i crnohumorne razdraganosti. U sudaru fantazmagoričkih slika i tihih plasmaja, nežno bolnih izliva, ovaj „usamljeni kameleon“ nalazi razlog postojanja i, također, svoj stojički optimizam – kao prkos i izazov nemiru svakodnevnog sveta i egzistiranja.
Pesnik je opčinjen neuhvatljivošću spiritualnog kameleonstva, oživljava nesvakidašnju viziju podvodnih svetova, u pojedinim pesmama spojivši egzaltiranu maštu sa Remboovskom preciznošću, postiže izvanredne efekte poetske senzibilnosti i zvuka.
U poeziji Veselina Mišnića naslućujemo neobične prostore i glasove, kao činenicu i svedočanstvo pravog poetskog sveta, kao živi dokaz jednog novog pesničkog nastajanja...
Zoran Petrović
... Pjesme i ciklusi Mišnićeve zbirke predstavljaju cjelovitu misaonu magistralnu nit koja teče paralelno sa životom, ne udaljavajući se od njega najvećim djelom svoje duži. Alegorijska linija vodjena od početka do kraja ove zbirke, samo donekle može da dešifruje identitet stalno prerušavajućeg subjekta. U stvari ovde je na promišljen način ostvarena prirodna veza izmedju dveju generacija s tim što je duhovno jedinstvo značajnije naglašeno od fizičke uslovljenosti . Iskrsavanje subjekta u drugom delu zbirke samo baca novu svetlost na život očevog duha, pomalo Hamletovski a pomalo u duhu naslikanog crnog humora . Ironični tonovi, sarkazam, pesimizam i rezignacija, dominiraju u duhu ove zbirke, ali je krajnji zaključak o životu ipak afirmativan ...
Vojislav Minić
Hajkač tišine
Svoj pesnički svet Veselin Mišnić je složio većim delom u podvodni pejzaž. Ali, zpravo taj uronjeni i zatamnjeni prostor kroz koji se prodevaju ribe, utopljenici, krhotine naselbi, duge motke, brzaci, zvezde, hici i splavovi – samo je prslikanio unutrašnji pesnikov svet. Tako dolazi do udvajanja slike. Autor peva o predmetima koji njega pevaju. I biva to svojevrstan rekvijem za žednike.
U slikanju te vodene plahovite ale kojom plutaju „bijeli brodovi posuti crnim paucima“ Mišnić se služi počesto žučnim prizorima i sumornim porukama, suprotstavljajući vasceli subjekt toj gotovoj natprirodnoj ili.
Tako u stihovima pesama „Bedem“, „Trag“, „Život u predvođu“ okupljene su najvrednije odlike ovog mladog pesnika. Ove pesme sadrže odlike dobrog pesništva. Oslobođene su naracije. Dileme su svedene u jetku poruku.
Ciklus „Hajkač tišine“ je takođe pozitivan rezultat nastojanja mladog autora da počisti vizir i kondenzuje lirsku sliku, pa su, tako, dobijene eliptične strukture koje asociraju pomalo na Nastasijevića. Ne može se, međutim, osporiti Mišnićev originalni jezik i sugestivnost doživljaja, što daje pečat celoj zbirci.
Govoreći o utopljeničkoj žeđi Veselina Mišnića u pogovoru ove knjige, Miroslav Antić nam sugeriše da nam se pesnik u ovoj zbirci predstavlja kao trostruka ličnost...
Radomir Mićunović
