Bezdan
Izdavač "Prosveta" Beograd,
1992 god.
BEZDAN je ispovest glavnog junaka, a autorova ličnost je u središtu svega postojećeg: saopštavanje je, uvek, i traganje po sopstvenoj prirodi, po sećanjima, po snovima, po košmarima. Već moto romana "Marijin vrisak u sedam noćnih slika" odredio je smišljenu unutarnju koherentnost prozne grade: roman je podeljen na sedam ciklusa, svaki ciklus, ne priznajući hronologiju zbivanja, iskrsava u sedam fragmentarnih celina, a simbolični broj sedam omogućava piscu da dosledno poštuje srodan mehanizam projektovanja određenih slika i naracije. Junak se kreće po principu sukoba jedinke i zajednice, iz cega neumitno proističe sukob sa sobom, da bi, u uvek neravnopravnoj borbi sa smrću, nestao u Bezdanu, jami bez dna i eha, u kome "nema rastinja". Bezdan se ne sme, ne može izbeci. Zato Mišnićev junak spasenje traži u smrti ili u pomeranju granica konačnosti do iskupljenja koje ima dublji smisao.