Odlomak iz romana: str 186.
...Nebeski narod,draga Sonja,hrlio je kao nebesko stado,u nezaustavljivom stampedu,ka sveopštoj klanici.Vek se žilavo borio da maksimalno popuni svoje ambare smrti.Država iza koje smo se krili kao iza štita , bila je bušna kao rešeto.Curilo je na sve strane...U tom okrilju večne nepomičnosti samo je u tvom pomalo zanesenom pogledu tinjala ona meni tako draga iskra pritajenog bluda.Negde iz pozadine pratio nas je eho sveopšteg krika minule mladosti...Novi milenijum je šansa da zaživi priča koju neće kazivati bivši ljudi.Probudio me je grlen smeh nekakve utvare,zakopčane do grla u mojoj koži.I,eto,dok mi ruka podrhtava kao da u njoj držim nož,a ne pero,ispisujem ovu poslednju stranicu priče,koja se mogla,da je bilo sreće,i drugačije završiti.Ovako ,ako ništa drugo,barem iza nas dvoje ostaće zabeležena jedna divna saga o ljubavi,plamtećoj strasti i nemogućnosti da se sudbini i svetu ugodi.Ostaće u trajanju još jedna priča o sreći dvoje ljudi.Na kraju,draga Sonja,ili na početku,(ko će to znati)šaljem ti ovo poslednje pismo sa onoga sveta.Ako i dodje u pogrešne ruke,ti ćeš ipak znati da je tebi upućeno.Dobro je da jedno od nas dvoje zauvek ostaje budno.Jedino tako put do pročišćenja i istine neće ostati zaturen u prošlim vremenima...
