Kritika: O prijateljstvu, ljubavi i stradanju
Knjiga Veselina Mišnića „Romani u prahu i drugi romani“ u izdanju Prosvete predložena je za NIN-ovu nagradu, a uskoro će se, prevedena na engleski, naći i u knjižarama Njujorka „Bolest vajara Gabrijela“ istog autora
„Romani u prahu“ su trilogija o prijateljstvu, ljubavi i stradanju. Radnja je smeštena u Cetinje, Herceg-Novi, Crnu Goru. Ali mogla je biti bilo gde na svetu, jer govori o samoći, o ubistvu, samoubistvu, o traganju za smislom, za večnošću. Roman je zasnovan na istinitim podacima, njegovi junaci zaista su postojali, samo su živeli pod drugačijim imenima – Banjo Šaranović je bio profesor u Cetinju a njegovi učenici su bili, između ostalih, i pesnik Đorđe Vujović Leza, koji je stradao pod veoma misterioznim okolnostima, zatim poznati umetnici kao što su to Aleksandar Prijić, Dado Đurić, Pavle Zorić. Neke priče su autobiografske a sve ostalo je čista imaginacija.
To je priča o ljudima koji su se igrom slučaja zatekli baš na tom prostoru u jednom vakuumu, istorijskom tesnacu. Rođeni između 1935. i 1945. godine nisu mogli biti učesnici II svetskog rata. Takođe nisu bili ni pobednici, mada su odrasli dodirnuti ratom koji je unakazio njihovu psihu i na neki način je isčašio. Oni su svoje životne puteve usmerili ka sticanju obrazovanja, ka spoznaji drugačije stvarnosti. Tako izopšteni, izolovani, nisu se uklapali ni u jednu sredinu. Njihov svet je imao posebna pravila u ponašanju i životu. Oni su apsurdni junaci koji na tankoj niti prelaze preko provalije i tada se najbolje osećaju.
Kod glavnog junaka ove pripovesti Georgija Leze postoje horizontale i vertikale. Horizontale su statičnost, umiranje, sve što je loše u životu tu je udenuto, a vertikale su put, do duše imaginarni onim kojim se doseže značajniji smisao života. Te vertikale ne vode samo ka gore, one vode i u provaliju. I tako se može zakoračiti u večnost.
Cilj ovih junaka jeste da odaberu pravi put ka večnosti. Oni čitavog života idu granicom provalije i, nažalost, uvek završavaju u njoj. Njihova smrt je atraktivna, neobična, pa čak ako se za smrt može to reći, i lepa.
Za njih je sve što je telesno kratkog veka. Samo duh i materija su trajni i obitavaju u večnosti.
Marija Jakob
"24 časa"
