Prikaz - Književni pregled
Kad god banu neki izbori, redni ili neredni, neko govedo ispliva u prvi plan. Potpuno anonimna krava, (krave su po običaju anonimne, i bezimene, pa čak i ona obojena u ljubičasto, čije fotografije krase omi- ljene čokolade, nosi medijsko ime koje joj verovatno ne pripada) poneki junac, ili nedozreli bik, neko tele, koje ni seno još nije počelo da gric- ka, u nekom trenutku postaju medijski poznati, voljom slučaja, ili ko ko zna zbog čega. Elem, obavezno, ili kako se u modernom žargonu kaže „po difol- tu”, pred izbore fotografije ove beslovesne, mahom rogate marve, najče- šće u zagrlaju vođe neke od vodećih stranaka, preplave vaskoliku medij- sku scenu. Svi se utrkuju da to govedo uslikaju, da o njemu anonimnom iščepr- kaju neku pikanteriju, da nešto izmisle ako treba, a uvek treba, i da se to servira javnosti, kao bitnost nečije izborne kampanje. Stranački prvaci naprasno i preko noći postaju veliki ljubitelji sela i domaćih životinja. Navodno: onaj ko voli životinje, voli i ljude. Retko se dešava, makar i veštački izazvana, da neka od ovih pojava, zaživi duže od nekoliko dana. Mada, u zemlji tranzicije i svakojakih ču- da, svaka pojava, bila ona stvarna, ili izmišljena, ima svoju težinu i značaj, kako za biračko telo, tako i za one koji treba da budu nečiji izbor. U takvim prilikama, iz samo njima znanih razloga, stranačkim pr- vacima u izbornim kampanjama stoka i prisustvo stoke, uvek dobro dođe. Istina je, stoka nije glasačko telo. Ili ipak jeste?! Ova dilema nikada u potpunosti nije rešena. Ako ništa drugo, glasačko telo čine i oni koji se zaista brinu o stoci i stočnom fondu. Doduše, nema ih mnogo, jer su naša sela opusto- šena i mahom napuštena i zapuštena, ali ipak, svaki glasić dobro dođe Iz novih knjiga 77 i može da bude prevaga u surovoj trci prevrtljivosti mnogobrojnih po- litičkih oligarha, spremnih sve da učine zarad malo vlasti, koje će se kad tad domoći. Kako god tumačili, prisustvo stoke donosi sentimatalnu prevagu u trenucima kad se koplja lome, u momentima kada će nečije mišljenje pre- tegnuti tamo, ili ovamo. A uvek je bolje da bude ovamo, nego tamo. Jer mi- šljenje glasačkog tela tamo nema šta da traži. Budući ministri, naročito poljoprivrede i stočarstva, vođe tek živnulih političkih stranaka, opštinski, regionalni, predsednički kandidati, svi do poslednjeg, ili prvog, svejedno je, u jednom momentu se okrenu zapostavljenom, bolje reći skoro uništenom stočnom fondu. Pred kamarilom novinara i fotoreportera, tv snimatelja sa lica mesta, kojekavih mešetara, koji se u takvim prilikama kao nužan dekor uvek na- đu na mestu dešavanja, ovi ljudi od integriteta unose iskrene emocije u manje više bizarnu pozeriju. Za to vreme. govedo, brav, ili magare, nesve- sni vlastite važnosti i značaja, nervozno se vrpolje. Svi se naprosto utrkuju da budu obavezan prizor ovih dokumentar- nih, za mnoge istorijskih scena, koje će se u narednim danima vrteti na svim informativnim i drugim tv kanalima, i čije retuširane fotogra- fije će krasiti naslovnice kako tabloidnih, tako i onih novina koje slove kao ozbiljne, a u suštini to odavno nisu. Slava uslikanog govečeta, koje će tom prigodom dobiti neko umet- ničko ime, neretko zna da potraje duže od popularnosti onoga ko se sa tim govečetom fotografisao. U mnoštvu običnosti koje prate ovakva i slična dešavanja, jednom u veku, ili jednom zauvek, dogodi se nešto što naoko uobičajenu dogodov- štinu pretvori u priču koja se hrani nezaboravom. Događaji i događanja izmaknu kontroli osmišljenih markentiških igrarija i sve krene vrtoglavo u pravcu koji se nije mogao naslutiti. Priča iskoči iz režiranog konteksta i više je niko ne može uhva- titi ni za glavu ni za rep. Onima, kojima je trebalo da posluži za jedno- dnevnu marketinšku igrariju, na kraju ipak donosi glavobolju.
